Histats.com © 2005-2014 Privacy Policy - Terms Of Use - Check/do opt-out - Powered By Histats
© 2011 Vlaška Narodna Stranka sva prava zadržana. Bobijeva 46, 19210 Bor, tel +381 30 249 56 96, e-
|
|
|
||||
|
|
|
||||
|
|
|
|
|
||
|
|
|
|
|
||
|
|
|
|
|
||
|
|
|
|
|
||
|
|
|
|
|
||
|
|
|
|
|
||
|
|
|
|
|
||
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poseta rumunske parlamentarne delegacije odbora za prekogranične Rumune Srbiji februara 2017
Parlamentarna delegacija odbora za prekogranične Rumune posetila je Srbiju u periodu 22-
Delegacija je umesto od strane odbora za ljudska i manjinska prava, bila primljena od strane odbora za dijasporu i Srbe u regionu što je bio očigledan pokušaj srpske strane da izbegne razgovore na odgovarajućem nivou. Nasuprot pokušajima rumunske strane da problem reši u prijateljskoj atmosferi, srpska strana otvoreno provocira ili ignoriše rumunsku stranu već duži vremenski period. Srbija izbegava otvorene razgovore o preuzetim obavezama, ne ispunjava elementarne norme poštovanja ljudskih i manjinskih prava kada je vlaška manjina u pitanju, i pokušava da relativizuje problem tendencioznim tumačenjem situacije. Tako je bilo i ovoga puta. U razgovoru sa srpskom stranom nije postignut nikakav pomak. Srbija već 5 godina ne sprovodi protokol koji je sa Rumunijom dogovoren u Briselu mata 2012 godine, kao ni sopstvene zakone u pogledu vlaške manjine, blokirala je rad mešovite komisije za nacionalne manjine odbijanjem da imenuje jednog kopredsednika.
Srbija je u međuvremenu nakon niza skandaloznih poteza izgubila poverenje rumunske strane kao pouzdanog partnera u razgovorima. Umesto sprovođenja zakona i ustava u pogledu manjinskih prava prema vlaškoj manjini, srpska vlast je pribegla potpuno suprotnim potezima kršenja sopstvenih zakona u cilju onemogučavanja elementarnih manjinskih prava Vlaha, čime je problem pogoršan. Najskandaozniji potezi su svakako preuzimanje Nacionalnog Saveta Vlaške Nacionalne Manjine kroz falsifikovane izbore, pokušaj kontrole vlaških organizacija kroz potpunu blokadu u medijima, uskraćivanje finansija, širenje dezinformacija i otovrenih laži o vlaškim organizacijama i njihovim liderima, podrška marginalnim organizacijama i nekompetentnim pojedincima u sprovođenju politike koja je na štetu vlaške manjine, pokušaj lažnog predstavljanja položaja vlaške manjine pred međunarodnim institucijama.
Svi ovi pokušaji obmane doveli su do problema u odnosima između Srbije i Rumunije kada je u pitanju poštovanje manjinskih prava kao i mogućnosti da Rumuija blokira Srbiju u procesu približavanja EU usled nepoštovanja standarda u okviru manjinskih prava.
U Srbiji vlada jako nizak standard poštovanja ljudskih i manjinskih prava naročito kada su pripadnici vlaške manjine u pitanju kojima se ni u 21. veku ne omogućavaju skoro nikakva prava na obrazovanje i informisanje na maternjem jeziku i očuvanje kulturnog identiteta.
Usled ovoga osim sa Rumunijom Srbija ima problem i sa skoro svim susednim zemljama čije manjine takođe imaju sličnih problema sa vlastima u Beogradu, zbog čega dobija česte prigovore od strane EU, koji se međutim vešto kriju od srpske javnosti a umesto rešavanja pribegava se pokušajima obmane čime se problem samo usložnjava.
Problem na srpskoj strani je tim veći što je u Rumuniji sve dijametralno suprotno, manjinska prava nacionalnih manjina su tamo na visokom nivou čime se Rumunija može pohvaliti, srpska manjina u Rumuniji ima sva ona prava koja su rumunskoj(vlaškoj) manjini u Srbiji uskraćena. Srbi u Rumuniji imaju crkve kojima upravlja Srpska Pravoslavna Crkva kao i srpske sveštenike, imaju škole na srpskom sve to ranga srednje škole, imaju predstavnika u rumunskom parlamentu. Srpske organizaije neometano funkcionišu i finansiraju se od strane vlade Rumunije, za čije aktivnosti rumunska vlada izdvaja oko 800 000 eura godišnje.
U Srbiji međutim srpske vlasti prete rušenjem rumunskih crkava, gašenjem rumunskih organizacija i političkih partija kroz blokiranje finasiranja i satanizaciju njihovih lidera, Vlasima se ne dopušta predstavnik u republičkom parlamentu, a za rad i funkcionisanje vlaških organizacija srpska vlast je izdvojila 0 dinara(ili eura svejedno).
Identet i tradicija rumunskog naroda se u Srbiji omalovažava i ponižava na svakom koraku, a najviše na državnim medijima, i kroz nastupe javnih ličnosti i političara. Protiv lidera rumunskih(vlaških) organizacija se vodi prava hajka tendenzioznim plasiranjem poluistinitih ili lažnih informacija u kome se optužuju za delovanje protiv države Srbije, za sprovođenje nekakve rumunizacije rumunskog stanovništva, za naoružavanje i pripremu oružanog ustanka za separatizam dok se Rumunija prikazuje u negativnom kontekstu. Sve ovo osteje bez demantija i bez mogućnosti da se čuje i druga strana kojoj se uskraćuje pristup medijima a prisup na državnoj televiziji nezamisliv(iako svi moraju da plaćaju TV pretplatu). Sudski sporovi u politički kontrolisanim sudovima, se ne rešavaju godinama ili se rešavaju na štetu već oštećenih vlaških organizacija.
Posledice ovakvog ponašanja Srbije na spoljnopolitičkom planu ostavlju posledice u vidu daljeg urušavanja njenog kredibiliteta, ali i kvarenja dobrosusedskih odnosa sa najvećim susedom sa kojim ima duge i do sada, jako dobre i korektne odnose.
To je situacija u kojoj su vođeni ovi razgovori i atmosera u kome je protekla poseta rumunske parlamentarne delegacije.
Srpska strana je pokušala da realtivizuje situaciju i izbegne otvorene razgovore o temi, nije ponudila nikakva konkretna rešenja, rokove niti razloge ignorisanja i nerešavanja ovih problema. Umesto toga na sajtu republičkog parlamenta Srbije objavljena je konfuzna vest o ovoj poseti bez posebnih detalja, bez konkretnih rezultata razgovora i bez pojašnjenja koraka koji će se preduzeti u cilju rešavanja problema. Što je samo po sebi jasna naznaka da će Srpska strana i ovaj put ignorisati situciju a rumunsku delegaciju staviti ponovo u ponižavajući položaj.
Nakon posete Beogradu, delegacija se sastala sa predstavnicima rumunskih organizacija iz Vojvodine, rumunskog konzulata u Vršcu i sa predstavnicima opštine Vršac, nakon toga usledila je poseta rumunskom Konzulatu u Zaječaru gde su se sastali sa organizacijam koje nisu deo Kongresa Vlaha ili ne priznaju sinonimiju Vlah/Rumun čime se protive rumunskom zakonu i zvaničnom stavu Rumunije prema kojiem je naziv "Vlah" deo rumunskog istorijskog nasleđa.
Delegacija je zatim posetila vlaške(rumunske) organizacije Kongresa Vlaha severoistočne Srbije. Poseta je organizovana u prostorijma Vlaške Narodne Stranke u Boru.
Komisija za prekogranične Rumune donjeg doma rumunskog parlamenta je bila u sastavu:
Codreanu Costantin-
Dobrovie Matei-
Radu Nicolae-
Na sastanku u Boru pored pomenute delegacije bio je i novi konzul iz Zaječara Marius Dilof
Ispred Kongresa Vlaha Srbije poseti su prisustvovale sledeće organizacije:
Vlaška Narodna Stranka-
Ariadnae Filum –Zaviša Žurž
Udruženje Rumuna-
Evropski pokret Vlaha-
Grupa vlaških intelektualaca-
Sveta Maksima udruženje pravoslavnih žena-
CRIS Odbor za ljudska prava Negotin-
Grupa studenata Timočana-
Ovidiu Ursu-
Predstavnici navedenih organizacija predstavili su komisiji aktuelno stanje u vlaškoj zajednici, i odnos države Srbije i matice Rumunije prema Vlasima/Rumunima u severoistočnoj Srbiji. Vlaške organizacije su iznele nezadovoljstvo trenutnim stanjem naše zajednice jer Srbija još nije omogućila učenje maternjeg rumuskog jezika u školskom sistemu Srbije, nema adekvatnih medija na rumunskom i nema mogućnosti dobijanja dozvola za građenje rumunskih verskih objekata kao i nefinansiranje od strane vlade Srbije kulturnih aktivnosti unutar zajednice. Vlaška zajednica se nalazi u kulturnom pogledu u intenzivnom propadanju, usled neodgovornosti države i politizacije pitanja kulturnog identiteta, kao i prikrivenog programa asimilacija koji Srbija u kontinuitetu sprovodi prema Vlasima(Rumunima) severoistočne Srbije već skoro 2 veka. Srbija s jedne strane blokira rad organizacija koje se realno bave manjinskim pravima Vlaha a sa druge strane izdvaja sredstva i pruža podršku onima koji, naprotiv, rade prikrivenu asimilaciju rumunskog(vlaškog) stanovništva ili se bave politizacijom pitanja bez ikakvih rezultata u oblastima očuvanja manjinskog identiteta.
Takodje je zatraženo poštovanje protokola potpisanog 01.03.2012. u Briselu od strane Srbije i Rumunije.
Komisija je obavestila Kongres Vlaha da je u Beogradu u razgovoru sa predstavicima odbora za Dijasporu srpskog parlamenta tražila da se odblokira rad mešovite medjudržavne komisije i da srpska strana postavi svog kopredsednika jer Rumuni su to već uradili. Takodje su naveli da će rumunska strana insistirati na poštovanju i realizaciji briselskog protokola.
Na kraju je dogovoren prijem predstavnika Kongresa Vlaha Srbije u parlamentu Rumunije i poseta Komisiji za prekogranične rumune.
28.02.2017